VETROELEKTRANA

obnovljivi izvori energije

Екологија

Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. 

Циљеви заштите животне средине су

• Очување и заштита здравља људи, целовитости, разноврсности и квалитета екосистема.

• Генофонда животињских и биљних врста

• Плодности земљишта

• Природних лепота и просторних вредности

• Културне баштине и добара које је створио човек

• Обезбеђење услова за ограничено, разумно и одрживо газдовање живом и неживом природом

• Очување еколошке стабилности природе, количине и квалитета природних богатстава

• Спречавање опасности и ризика по животну средину

• 

 Планета Земља је настала пре 4,6 милиона година, када се од гасова и космичке прашине згуснула у чврсту куглу. Земља је једина планета на којој је живот могућ. То је зато што је прекривена танким слојем ваздуха, тла и воде који се назива биосфера. Екологија је релативно млада наука. Термин екологија је изведен из грчких речи “Oikos” (дом, место становања, станиште) и “Logos” (учење, наука, реч).
Екологија је наука која проучава узајамне односе међу организмима и њихову зависност од спољашњих фактора, првенствено климатских услова и тла на коме живе, начин исхране и друштвене односе, размножавање и друге сличне појаве. Целокупан простор на земљиној површини насељен живим бићима назива се биосфера.

Загађење[у
Загађење животне средине јесте уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, изазвано људском делатношћу или природним процесима које има или може имати штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи. Загађење ваздуха је уношење штетних природних и синтетичких материја у атмосферу као директна или индиректна последица човекових делатности. Загађивачи могу да бити чврстог, течног или гасовитог агрегатног стања. Загађен ваздух на различите начине утиче на живи свет: утиче на здравље људи и других живих организама, на климатске промене, промене у воденим токовима, земљишту.

Могућа класификација болести везаних за проблем деловања загађивача ваздуха на људе

• дисајни надражаји и акутни проблеми финкције плућа

• Рак

• Структурне промене

• Системска тровања

• Слабљење имунског система који доводи до повећане подложности инфекцијама

• Остали типови самањеног садржаја кисеоника у ткиву

• 
  

Загађивање водених ресурса

Амбалажа

• Метал: Лименке од пића, конзерве од хране, пакованја од дезодоранса.

• Пластика: Пластичне боце од пића, детерџената, гајбе.

• Стаклена амбалажа: Све стаклене боце, огледала, прозорска стакла.

• Картон: Картонске кутије.

• Папир: Свеске новине, коверте.
• 
  

Чврсти и опасни отпад
Мере заштите животне средине[уреди]Заштита животне средине обухвата мере за: Смањење буке, контроле воде, смањење штетних испусних гасова из индустриских постојења и промета, контролу квалитета прехрамбених производа, забране производње једињења која разграђују озонски омотач или негативно контаминирају постојеће екосистеме


Отпад је сваки материјал који није пожељан по мерилима људи и који се зато на различите начине одбацује.
Просечна породица у Европи баца око две тоне отпада годишње.^[1] Од тога:

материјал	процентни удео
хартија	33%
органски отпад	20%
стакло	10%
метал	8%
пластика	7%
тканине	4%
остало	18%

Депоније[уреди]
Пример дивље депоније.
Депоније су места где се одлаже отпад. Представљају најједноставнији, најјефтинији и тако и најзаступљенији начин одлагања отпада. Готово 80% отпада у Европи се одлаже на депонијама. Најпогоднији су кратери у земљи заостали од каменолома или рудника. Када се отпад постави у кратер, преко се наспе земља и на тај начин добијају слојеви.

Рециклажа[уреди]
Све популарнија метода за решавање проблема отпада је рециклажа. Процењено је да око 60% материјала који се одбаци може поново да се употреби. Рециклажа је погодна не само зато што смањује количину отпада већ и зато што смањује утрошак сировина и горива, али и смањује загађивање. Једна тона сакупљеног и рециклираног папира спасава од сече око 17 стабала просечне величине. Такође, рециклажом ове количине папира уштеди се око 32.000 литара воде и око 4.200 kW електричне енергије.^[1]
Рециклажа је издвајање материјала из отпада и његово поновно коришћење. Укључује сакупљање, издвајање, прераду и израду нових производа из искориштених ствари или материјала. Веома је важно прво одвојити отпад према врстама отпадака. Многе отпадне материје се могу поново искористити ако су одвојено сакупљене. У рециклирање спада све што може поново да се искористи, а да се не баци. 
Без увођења рециклаже у свакодневни живот немогуће је замислити било какав целовит систем управљања отпадом.

мобијусова петља

означава производе који се могу рециклирати,ако је симбол у кругу на производу означава да је производ од рециклираног материјала може да има и проценат рециклираног материјала.

РЕЦИКЛАЖА

       АЛТЕРНАТИВНИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ  

Aлтернативни извори енергије су :  Сунце,  ветар,   биомаса, таласи.

Соларна енергија, топлотна и светлосна енергија сунца je недовољно  искоришћена. Соларна енергија је енергија добијена Сунчевим зрачењем. Можемо је користити за добијање електричне енeргије и за загревање воде. За добијање  топлотне енрегије користи се колектор. Помоћу колектора загревамо воду, која може да се користи   као топла вода у стану и за загревање просторија.  Соларне ћелије омогућавају производњу електричне енергије.  Можемо је користити у кућним електричним инсталацијама, за потребе: соларних аутомобила, сателита, калкулатора, мобилних телефона и сл.

Најједноставнији начин је сакупљање топлотне енергије, помоћу соларних колектора који дају топлу воду или топао ваздух који се могу користити за грејање топле воде за домаћинство, базене, радијаторе или подно грејање. Још у време античких Грка је писац Ксенофонт описао како се паметним грађењем може искористити сунчева енергија за грејање кућа зими. Данас се у зградама топлотна енергија Сунца користи пасивним и активним захватом коришћењем архитектонских и грађевинских техника.

СОЛАРНА ЕЛЕКТРАНА

Сунце је звезда у чијем језгру се као у фузионом реактору дешава нуклеарна фузија, процес у коме се сваке секунде око 3 тоне масе претвара у енергију зрачења која се потом емитује у околни простор.
Соларна енергија је енергија сунчевог зрачења коју примећујемо у облику светла и топлоте којом нас наша звезда свакодневно обасипа. Сунце је највећи извор енергије на Земљи. Сем непосредног зрачења које греје Земљину површину и ствара климатске услове у свим појасевима, ово зрачење је одговорно и за стално обнављање енергије ветра, морских струја, таласа, водних токова и термалног градијента у океанима. Поступком фотосинтезе се сунчева енергија претвара у биљну масу која на тај начин постаје претворена енергија у целулозу или други облик угљених хидрата. Енергија која потиче из посредног и непосредног сунчевог зрачења се сматра обновљивим извором енергије јер се њеним коришћењем не ремети значајно равнотежа тока материје и енергије у природи.









ЕНЕРГИЈА ВЕТРА


Ветроелектране или аеро-електране су врста електрана које користе енергију  ветра, који је обновљиви извор енергије. Ветроелектране се састоје из носеће конструкције у облику стуба, ветротурбине, генератора дела који регулише брзину обртања генератора и излазни напон ветроелектране и прикључка на неки систем за акумулисање енергије или на електричну мрежу. Повезивање више аероелектрана на једном простору зове фарма ветрова.